Spoljašnja radost i unutarnja radost

Updated

Trebalo bi da znamo da postoje dve vrste radosti, spoljašnja radost i unutarnja radost, a među njima postoji razlika. Mi osećamo da spoljašnju radost imaju drugi, a ne mi. Osećamo da neko drugi ima radost i pokušavamo da je dobijemo. Iako nećemo da se koristimo lošim stvarima, mi bismo često hteli da uzmemo tu radost od drugih. Pokušavamo da je dobijemo tako što pričamo s drugima i družimo se s njima. Ali, unutarnja radost nije takva. Kad meditiramo ili kontempliramo, osećamo da smo mi sami duša radosti. Ova radost koju imamo u sebi je kao vodoskok: ona spontano dolazi.

Unutrašnja radost nema straha. Ona može, ako želi, da preobrazi našu ljudsku prirodu za tren oka. Da možemo na trenutak da iskusimo pravu unutrašnju radost, osetili bismo da je svet potpuno drugačiji. Mi mislimo da moramo da promenimo naš stav prema određenim aspektima sveta ako hoćemo da budemo radosni, pošto svet stalno ratuje i radi svakakve nebožanske stvari. Ali, ako budemo mogli da pogledamo na svet našom unutrašnjom radošću, videćemo da se svet već promenio.

Izvor: Šri Činmoj, “Dragulji sreće”